English
U životu mora da se uči svakog dana da bi se napredovalo. U sportu, takođe. Znanje je moć. Košarkaški trener Saša Nikitović ima znanje. Ono se manifestuje kroz rezultate i/ili igrače. Iza sebe ima i jedno i drugo.
Kao trener imao je sreću da bude član stručnih štabova Duška Vujoševića u Partizanu i Dragana Šakote u Crvenoj zvezdi.
– Privilegija je bila rad s njima, naročito na početku karijere. Retko kad se dobijaju takve šanse. Meni se posrećilo. Imao samo i pomoć velikog profesora Zimonjića, koji je stao iza mene. Imali smo Dule i ja fantastičnu ljudsku relaciju i sada smo dobri. On i Šakota su potpuno dva različita tipa trenera. Dule je stvaralac, kreira timove, pravi višegodišnje priče, dok je Šakota takmičarski nastrojena trenerska priča koji je dugo radiou inostransu, sa dosta pogođenih igrača, sjajnim skautom, Dolaskom u Zvezdu, kad sam bio deo njegovog stručnog štaba, doveo je tada mladog Peru Antića, Raičevića, Miloševića i Mišanović – kaže Saša Nikitović za MaxBet sport.
Dobili ste priliku da budete trener Crvene zvezde, 2011. godine?
– To je bila najteža situacija po Crvenu zvezdu u poslednjih 20-30 godina. Nisam to mogao da odbijem, ne bih ni dan-danas, Zvezda se teško odbija. Za mene je bilo nepojmljivo da kažem “ne”, iako je bila takva situacija da bi 90 odsto ljudi reklo “ne”. Mnogo mladih je iskočilo tada, Nedović, Cvetković, Lešić, Nikolić… Nedović je s 20 godina bio najbolji strelac lige u tom trenutku. U tom “trokrugu” čudnih rezultatata na kraju smo bili peti, a ne četvrti. Posle svih ovih godina mogu da kažem da je napravljen dobar posao. Nismo sve mogli da iskontrolišemo, ali to je pitanje za neke druge ljude.
Sada predvodite Dinamik. Kažite nešto o tom klubu?
– Privatan klub, dobro organizovan, Ne poznajem čoveka koji daje više svojih para za košarku u Srbiji od vlasnika Velibora Jojića.Većina klubova je na budžetu opštine, grada ili države, ovde jedan čovek iz svoje firme daje za razvoj košarke. Ove godine smo na vrhuncu, u odnosu na mladost. Imamo ubedljivo najmlađu ekipu, a završili smo kao četvrti u KLS. Evo, sada smo treći u juniorskom prvenstvu Srbiji, pobedili smo Partizan i Zvezdu na putu za medalju u kategoriji do 19 godina. Biti ispred Zvezde i Partizana u mlađim kategorijama je velika stvar za jedan mali beogradski klub. Baziramo se na razvoju mladih igrača. Imamo adekvatno takmičenje kroz koje igrači mogu da pređu u seniorski pogon – odgovara Nikitović i nastavlja:
– U Zvezdi i Partizanu je vrlo teško da juniori kad dođu u seniorsku ekipu igraju na nivou Evrolige i Evrokupa. Možda jedan igrač kao junior može da zaigra u ABA ligi, svi ostali su daleko i od kvaliteta i od fizičkih mogućnosti. Da je moj igrač, rekao bih mu ime i prezime…
Poznati ste po radu s mladim igračima. Može li Srbija da stvori nekog pleja vrhusnkog ranga koji će u bliskoj budućnosti moći da zameni Teodosića i Micića?
– Radio sam sa Nedovićem i Vasom Micićem. Spomenula se priča o Vasi Miciću kad je imao 16 godina. Rekao sam jednom čoveku koji drma našom košarkom, a to je bilo 2011. godine, da je on jedini koji će moći da zameni Teodosića na vrhunskom nivou. Ispostavilo se da to jeste tako. Ja to sada ne vidim takvog nekog. Možda ne vidim dobro, možda se varam, ali ne vidim. Imam u Dinamiku dva plejmejkera, ne kažem da će da budu na nivou Teodosića i Micića, ali su bolji od ostalih i vrlo smo zadovoljni onim što imamo na poziciji jedan.
U čemu je problem kad je stvaranje plejmejkera u pitanju?
– Volim da radim s plejmejkerima. Moraju da imaju slobodu, da im pustimo da ispoljavaju kreativnost, moraju da imaju vetar u leđa, da im dižete samopouzdanje jer su oni najznačajniji na terenu. Voleo sam da dajem slobodu igračima koji su na poziciji “jedan”.
Koji su vaši planovi?
– Trenutno sam vezan za Dinamik, dogovorićemo se šta ćemo za sledeću sezonu. Ja sam rođen u Beogradu, na Dorćolu, tu je i klub. U sportu su uvek najveće ambicije. Sada sam u Dinamiku, a što bi rekli stariji: uvek su koferi spakovani – rekao je na kraju Nikitović za naš portal.
