Sedamnaestogodišnji kadet Košarkaškog kluba Dinamik VipPay, Aleksa Milošević, dečačku igru sa terena u rodnim Lučanima, zamenio je beogradskim parketom i tako postao jedan od najkorisnijih kadeta sa Dorćola.  

 

Naselje Lučani nadomak Čačka, najpoznatije je po čuvenom Fudbalskom klubu Mladost. Skoro da ne postoji dete koje se nije oprobalo ili čak duže treniralo fudbal, upravo zbog pomenutog kluba. Sportski život u Lučanima je potpuno okrenut “podizanju” sporta čija se lopta popularno naziva Bubamara. Postavlja se pitanje da li dečaci i devojčice zainteresovani za košarku imaju prednost i uslove da je igraju? Kako je izbor takvih škola znatno zapostavljen zbog fudbala, Aleksa Milošević, u Beogradu i u KK Dinamik VipPay, stepenik po stepenik gradi košarkašku karijeru. Prva škola košarke u kojoj je Milošević zaigrao, bila je u okviru KK Radivoj Korać, odnosno, poznatija pod imenom “Džordž”. Naravno, sa sedištem u Beogradu. 

“Zajedno sa porodicom sam se preselio u Beograd. Starija sestra je neko vreme već živela u Beogradu, tada sam imao osam godina. Tamara mi je pružala najveću podršku i uvek je bila oslonac. Prve košarkaške korake načinio sam u školi košarke Džordž i tu sam igrao sve do selekcije pionira” – kaže Milošević. 

ZVEZDA I DINAMIK 

Iako pomenuta škola nema za cilj takmičenja i stvaranje konkurencije, već formiranje igrača i prijateljstava, bila je dobra potpora za dalji igrački razvoj Miloševića. Aleksa je još kao dečak prošao sve mlađe kategorije Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Sa deset godina bio pozvan na probni trening mlađih kategorija kluba sa Malog Kalemegdana, u kom je igrao sve do 15. godine. Da bi ublažila tremu svog sina, Aleksina majka nije otkrila u koji je klub on bio pozvan na probni trening. Držala ga je u neizvesnosti sve do samog ulaska u salu FMP – a, u kojoj Zvezda održava treninge. Milošević otkriva da li je mami zamerio tajnu koju je skrivala od njega. 

“Veoma znači kada tako mali dobijete poziv iz jednog od dva najveća košarkaška kluba u Srbiji. Da bi me smirila, mama mi nije rekla da idem na probu u Zvezdu. Kada sam ušao u salu FMP – a, shvatio sam o čemu se radi. Nikako se ne ljutim se na mamu zbog tajne koju je krila, sigurno je bilo sa razlogom” – otkriva Milošević. 

Posle provedenih nekoliko igračkih sezona u Zvezdi, Miloševiću je stigao poziv iz KK Dinamik VipPay. Kao jedan od klubova koji najviše posvećuje pažnju mladim igračima i uslova koje klub nudi, Aleksi nije bilo teško da odabere klub sa Dorćola. 

“Za mladog igrača je najbitnije da ima mogućnost za napredak. Dinamik mi je to omogućio i shvatio sam da ni u jednom drugom klubu ne bih mogao tako brzo igrački da napredujem” – kaže Aleksa. 

TIMSKI DUH 

Tokom pionirske lige, košarka se ne gleda kroz oči takmičenja i statistiku igrača, već kroz oči timskog duha i zajedništva. Uče se osnovni koraci, jednostavno se razvija ljubav prema istoj. Kako tada deca, sada tinejdžeri sazrevaju, tako dolazi i veća odgovornost i menjaju se stavovi prema igri. Sve pomenuto se okreće na suprotnu stranu i javlja se misao da bi košarka mogla da bude čak i posao. Naravno, zdrava konkurencija i takmičarski duh su dve primarne stvari na kojima se bazira igra čak i u starijim kategorijama.  

Navedene činjenice bile su razlog što se 192cm visok plejmejker odlučio baš za KK Dinamik VipPay. Pored toga, redovni treninzi i sve sportske aktivnosti koje klub pruža su se uzimali u razmatranje. Neko ko je Miloševiću dao smernice za klub sa Dorćola, bio je košarkaški agent Andrej Ilić. Uzimajući u obzir da tako mladi igrači još uvek ne potpisuju nikakve zvanične ugovore, Ilić je Aleksi najviše pomogao u svojstvu poznavaoca košarke i bio je tu da mu skrene pažnju na to šta bi on “dobio” dolaskom u Dinamik. Prihvativši njegove savete, Aleksa je postao jedan od Dorćolaca i novi igrač kadetske selekcije. 

“Andrej Ilić mi je značajno pomogao u odabiru Dinamika. Stupili smo u kontakt i neposredno posle toga, došao sam na prvi trening gde me je sačekao sadašnji trener Dušan Petrović. Klub je apsolutno ispunio sva očekivanja koja sam imao i koja imam danas” – priznaje Milošević. 

ITALIJA I TRENERSKI ODNOSI 

Prošle igračke sezone, Milošević je kratak vremenski period igrao u Italiji. Ne duže od nedelju dana proveo je u Next Step Akademiji. Kako su nostalgija za Beogradom i porodicom učini svoje, Milošević se veoma brzo vratio među redove Dinamika.  Trener Dinamika Saša Nikitović, Aleksi je pružio punu podršku i mladom pleju nije zamerio to što je odlučio da stekne dodatno iskustvo i poznanstva iz Italije, makar na kratko vreme. 

“U Italiji sam proveo šest dana. Međutim, nedostajala mi je porodica, ali i Dinamik. Shvatio sam da sam doneo naglu odluku i ne mogu treneru Nikitoviću dovoljno da zahvalim što me je “prihvatio” nazad, kao da nisam ni odlazio” – priznaje Milošević.   

Kada pominjemo odnose između igrača i trenera, Milošević bi napravio paralelu između trenera Nikitovića i Dušana Petrovića. Ono što je obojici trenera zajedničko jeste odnos koji neguju sa igračima. Posvećenost, ne samo tehnička pomoć pri ispravljanju šuta i tehnike, već i psihološka podrška koja je nekad presudna i donosi pobede.  

“Trener Nikitović je neko bez čije pomoći i podrške ne bih igrao ovako kako igram danas. Na svemu sam mu zahvalan, a najviše na tome što mi nije zamerio odlazak u Italiju. Što se tiče trenera Petrovića, sa njim imam krajnje prijateljski odnos i mnogo mi znači što on traje i van terena” – kaže Milošević. 

Odgovor na pitanje gde vidi sebe u košarci za pet do deset godina, Milošević priznaje da bi najradije zaigrao Evroligu u dresu turskog Fenerbahčea.  

“Trenutno sam fokusiran najpre na igru u Dinamiku, ali voleo bih da zaigram Evroligu kao igrač Fenerbahčea. Taj klub oduvek pratim i nekako počevši od trenera Obradovića, preko brojnih naših igrača koji su igrali za Fener, smatram da bih se najlepše osećao, ali za to je još uvek rano, ali nada svakako ostaje” – zaključuje Milošević. 

 

Sara Milićev