Bogdan Zimonjić, bek juniora Košarkaškog kluba Dinamik Vip Pay, govori kako se nosi sa konkurencijom u košarci i otkriva sa kakvim predrasudama se suočavao tokom igračke karijere.

 

Sin Predraga Bate Zimonjića, kondicionog trenera Fenerbahčea, potiče iz porodice u kojoj košarka zauzima posebno mesto. Samim tim što mu je otac poznata košarkaška ličnost, Bogdana prati pritisak javnosti i veća odgovornost da opravda prezime porodice.

“Nemam nikakav pritisak, niti mi ga iko nameće. Sve što radim, radim maksimalno opušteno i uvek se trudim da budem što bolji na terenu. Otac je uvek tu da mi da savet i pruži podršku” – rekao je Zimonjić.

IGRAČKE PREDRASUDE

Da li osamnaestogodišnjem beku smeta to što još uvek nije poznat kao Bogdan Zimonjić, već kao sin čuvenog kondicionog trenera i kako on reaguje na priče o “titulu” koju su mu porodično dodelili? Mladi bek se tokom života susretao sa raznim predrasudama vezanim za igru. Od toga da nije talentovan za sport kojim se danas bavi, do priča koje kažu da za Zimonjića, otac Predrag urgira i ima uticaj na širu javnost.

“Ne smeta mi što sam još uvek “sin” , jer sam veoma ponosan na mog oca i ugledam se na njega. Što se tiče predrasuda, slušao sam razne priče i moram da kažem da su sada iz ovog ugla potpuno neopravdane. Smatram da sam pokazao da ipak mogu dobro da igram košarku, bez da moja porodica bude upletena u to” – otkrio je Bogdan.

KOŠARKAŠKI POČECI

Kada pričamo o igračkom talentu Bogdana Zimonjića, koji su neki osporavali, možemo zasigurno reći da ga neguje na pravi način i da on izvesno postoji. Najpre ga je otkrio tokom igre za klub u kom je njegov deda, Petronije Zimonjić, bio osnivač. KK Partizanski put je klub u kom je Zimonjić načinio prve korake. Posle toga, prelazi u Čuburu, zatim u Radnički i konačno u Dinamik, u kom danas igra.

Dok je bio mlađi, tačnije sa 15 godina, Zimonjić je prisustvovao treninzima mlađih selekcija Fenerbahčea iz Turske. Posmatrao je njihove treninge, čak je na nekima i zaigrao. Međutim, kao tada još uvek dečak, Zimonjić priznaje da nije uspeo da se fizički nametne vršnjacima iz Fenera i zbog toga se vraća u Beograd u kom ga je sačekala košarkaška ponuda za viši igrački nivo.

“Bilo mi je teško što sam odvojen od oca, ali vremenom sam se navikao i prihvatio takav život. Škola i društvo su mi u Beogradu i to je jedan od razloga što nisam ostao u Feneru. Dok sam trenirao sa njima, shvatio sam da ne mogu fizički da im pariram i definitivno nisam uspeo da se pronađem kao igrač” – priznaje Zimonjić.

Tokom prve godine srednje škole, Zimonjić je nastupao za Radnički i tu se susreo sa nekom drugom stranom košarke, koju u Partizanskom putu nije mogao da oseti. Odnosno, tada je ozbiljnije počeo da trenira i da više pažnje posvećuje treninzima. Upravo na jednoj od utakmica u dresu Radničkog, trener Dinamika, Saša Nikitović je prepoznao Bogdanov talenat i pozvao ga da obuče narandžasti dres sa Dorćola.

“Goran Vučković je trener koji mi je značajno pomogao u Radničkom. Iako sam tada bio fizički slab, on je verovao u mene i pružio mi je podršku. Taj rad nije ostao neprimećen i godinu dana posle sezone u Radničkom je stigao poziv koji mi je uputio trener Nikitović i ubrzo sam zaigrao za Dinamik” – kaže Zimonjić.

U NARANDŽASTOM DRESU

Iako su se i Zvezda i Mega interesovale za igračke sposobnosti Zimonjića, KK Dinamik Vip Pay je bio uporniji i uspeo je prestigne dva pomenuta kluba i dovede talentovanog beka među svoje redove. Bogdan je bio odlučan pri odabiru Dinamika i ističe da je po pozivu, veoma brzo odredio sledeći korak, koji se pokazao kao veoma dobar. Pored timske igre, Zimonjić ističe i više nego dobre uslove koje je dobio dolaskom u Dinamik. Redovni treninzi, česte posete teretani i mogućnost za individualni napredak.

“Odmah sam dao do znanja ostalim klubovima da sam igrač Dinamika i da je to moja konačna odluka. Dinamik mi je pružio priliku da idem u školu i da treniram, što je meni, ali i mojim roditeljima, veoma važno” – rekao je Bogdan.

Timska atmosfera i timski duh su ono što KK Dinamik Vip Pay vodi do pobeda i igračkih uspeha. Igrači bodre jedni druge, međusobno se podržavaju i pružaju podršku, na čelu sa trenerom Nikitovićem. On je Dorćolcima probudio osećaj za zajedništvo i Bogdan otkriva koja je to bila prvobitna ideja trenera sa Dunava.

“Trener Nikitović je imao ideju da napravi odličnu kadetsku ekipu, u kojoj su bili čak trojica reprezentativaca, među koje sam i ja kasnije došao. Tu ideju je ostvario i napravio jedan složan tim, čiji sam ja član i veoma sam zadovoljan time” – priznaje Zimonjić.

Svaki minut koji Zimonjić dobije na seniorskim utakmicama, maksimalno koristi i trudi se da opravda poverenje trenera. Iz utakmice u utakmicu pokazuje da je on pravi izbor i da trener nije nimalo pogrešio odabravši upravo njega. Kada pominjemo juniore, Bogdan svakako češće nastupa za njih, ali kako igrački sazreva, tako sve više dobija priliku da zaigra na parketu u okviru Košarkaške lige Srbije.

“I prošle i ove godine sam dobio dosta seniorskih minuta i nikako ne mogu da se požalim na to koliko ih ima. Jedna od boljih utakmica gde sam opravdao poverenje jeste protiv Partizana, kada sam dao 29 poena. Nadam se da će minuta biti sve više, ali pre svega se nadam da ću igru usavršavati vremenom” – priželjkuje Zimonjić.

REPREZENTACIJA

Kao član reprezentacije, Zimonjić tek mora da zasluži mesto u prvih 12 naše zemlje. Međutim, ipak postoji iskustvo koje je Bogdan poneo dok je igrao za kadetsku selekciju. Zimonjić je imao tu “nesreću” da je tek sa 16 godina ušao u reprezentaciju, u kojoj su se ostali igrači već međusobno znali i to mu je bila otežavajuća okolnost. Bio je pozvan na kontrolni trening na kom se dobro pokazao i ponovo ističe trenera Nikitovića kao selektora od kog je dosta naučio. Ove godine ga očekuje Evropsko prvenstvo u Konji na kom će zajedno sa saigračima iz Dinamika braniti boje naše zemlje.

“Moraju da se pokažu zubi kad se igra za reprezentaciju. Morate da se izborite za svoje mesto i da uvek dajete sve od sebe. Smatram da sam dosta napredovao i da na ovom Evropskom prvenstvu možemo da ostvarimo dobar uspeh” – podvlači Zimonjić.

 

Sara Milićev

Izvor:  Youthvibes.rs